Samit FAO završen, kritike da je bio neuspešan

Generalni direktorr Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) Žak Dijuf izrazio je danas, na kraju samita FAO u Rimu, žaljenje zbog toga što se skup nije završio preciznim obećanjima o iznosu sredstava za borbu protiv gladi u svetu

Trodnevni samit završen je malim napretkom u naporima za novu strategiju pomoći poljoprivrednicima siromašnih zemalja da prozivedu dovoljno hrane za potrebe njihovog stanovništva.

Kritičari kažu da su sa samita u Rimu milijardi gladnih u svetu upućene samo "mrvice".

Već prvog dana, u ponedeljak, delegati iz 192 zemlje odbacili su apel Ujedinjenih nacija da se obavežu na pomoć poljoprivredi od 44 milijarde dolara godišnje.

U završnom govoru, Dijuf je ocenio da su zemlje preduzele "značajne korake" obećavajući u deklaraciji samita da će povećati pomoć poljoprivredi. "Ali, na žalost, moram da primetim da ta deklaracija na sadrži nijedan jasno određen cilj niti precizan rok", dodao je.

"Ubeđen sam da svi zajedno možemo da iskorenimo glad na planeti, ali moramo da pređemo sa reči na dela. To moramo da učinimo da bismo imali napredniji, pravedniji, ravnopravniji i mirniji svet. Ali, moramo to da učinimo brzo: siromašni i gladni ne mogu da čekaju", rekao je Dijuf.

Ujdinjene nacije nadale su se da će se učesnici samita obavezati na iskorenjivanje gladi do 2025. godine.

"Samo jedan sastanak ne može resiti problem gladi u svetu, ali očekivali smo više od ovoga. Skoro potpuno odstustvo lidera bogatih zemalja od početka je poslalo lošu poruku", rekao je portparol međunarodne humanitarne organizacije Oksfam Gavajn Kripke.

Osim italijanskog premijera Silvija Berluskonija, nijedan drugi lider iz Grupe osam najrazvijenijih zemalja (G8) nije učestvivao na samitu.

Iako je na samitu podržana promena u strategiji borbe protiv gladi time što će se uciniti napori da zemlje u razvoju postanu samoodržive u poljoprivredi, faktori kao što su ratovi, poplave i suše, kao i globalna finansijska kriza, i dalje pokazuju da je hitna pomoć u hrami neophodna.

Neki zvaničnici UN su zato danas upozorili da je na Rogu Afrike, gde su prisutni upravo ti faktori, i dalje 23 miliona gladnih. Svetski program za hranu će, da bi za to područje u narednih šest meseci obezbedio hranu, morati da izdvoji milijardu dolara.

Izvor: Beta-AP-AFP

Očekivana veća svetska žetva pšenice      

Međunarodni savet za pšenicu (IGC) po peti put za redom je izvršio procenu svetske proizvodnje pšenice u ekonomskoj godini 2009./10. U izveštaju objavljenom 26. oktobra, londonski tržišni stručnjaci su izračunali da će svetska žetva pšenice bez pirinča u tekućoj sezoni iznositi skoro 1,76 milijardi tona, upoređeno sa skoro 1,76 milijardi tona u septembru.

Od juna meseca, IGC je svoju procenu povećao za 45 miliona tona, izveštava agrarheute.com . Razlika do rekordne žetve 2008./2009., koja je izračunata na 1,793 milijardi tona, prema aktuelnoj proceni će iznositi samo 33 miliona tona.

Ponovo su se u prethodnom mesecu poboljšali izgledi za globalnu proizvodnju kukuruza, koja se sad procenje na skoro 789 miliona tona, dok je prethodno bilo 785 miliona. Na gore je revidirana i procena proizvodnje pšenice, i to za dobrih milion tona, na okruglo 667 miliona tona.

U rekordnoj godini 2008./09. proizvedeno je u svetu nešto više od 790 miliona tona kukuruza i skoro 687 miliona tona pšenice. Globalnu potrošnju pšenice bez pirinča ICG procenjuje za 2009./10 za 1,747 milijardi tona, što je 24 miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu. Premda svetske zalihe pšenice, koje su 2008./09. povećane za 70 miliona tona, ove godine ponovo narasti, i to za 13 miliona tona na 373 miliona tona.
Očekivane skladištene količine kod tracionalnih izvoznika Argentine, Australije, EU, Kanade i SAD će skočiti za 3 miliona na 125 miliona tona; još krajem septembra londonski tržišni analitičari su računali sa smanjenjem za 7 miliona na 115 miliona tona.
 
Izvor: poljopartner.rs
 
FAO: Problem gladi na rogu Afrike

Rim -- Rog Afrike je usled godina suša i ratova, kao i visokih cena hrane, jedna od oblasti u svetu u kojima je situacija s hranom najgora, upozoravaju UN.

U toj oblasti živi oko 23 miliona ljudi koji nemaju dovoljno hrane, rekli su na konferenciji za novinare zvaničnici koji učestvuju na samitu Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO). Svetskom programu za hranu potrebna je milijarda dolara kako bi obezbedio pomoć u hrani za narednih šest meseci u tom regionu koji obuhvata Etiopiju, Somaliju i još neke zemlje.

Više od polovine gladnih u tom regionu žive u Etiopiji, a među njima je četiri do pet miliona dece mlađe od pet godina.

FAO je saopštio da širom sveta ima više od milijardu gladnih ljudi. 

 Izvor: Beta 

UN: Sporije strane kupovine zemljišta u zemljama u razvoju      

Tempo kojim investitori i bogatije države kupuju obradive površine u zemljama u razvoju je usporen s opadanjem cena hrane u odnosu na najviše vrednosti iz 2008. godine, ocenili su danas poljoprivredni stručnjaci, okupljeni na samitu Ujedinjenih nacija o hrani, koji je u toku u Rimu.
        Ovom trendu je možda doprineo i loš publicitet koji uživaju ovakvi poslovi, često kritikovani kao "grabež" zemljišta, koji ugrožava interese lokalnog stanovništva, preneo je Rojters.
        Umesto kupovine obradivog zemljišta, investitori sada pribegavaju drugim načinima da obezbede stabilan priliv prehrambenih sirovina, izmedju ostalog i osnivanjem zajedničkih firmi ili ugovarajući dugoročne sporazume o snabdevanju, istakao je Dejvid Halam, zamenik direktora odeljenja za trgovinu i tržište Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
        Eksperti UN priznaju da nemaju precizne podatke o smanjenju velikih ulaganja bogatih u kupovinu obradivog zemljišta u inostranstvu, već samo informacije dobijene od privatnih investitora i medjunarodnih institucija kao što je Svetska banka.
        Razne socijalne i nevladine organizacije, koje održavaju alternativni forum o prehrambenoj bezbednosti u Rimu, tvrde da su za manje od godinu dana investitori iz bogatih zemalja "uzurpirali" preko 40 miliona hektara plodne zemlje  u državama u razvoju, zanemarujući lokalni interes proizvodnje hrane za domaće potrebe.
        Ranije ove godine, vašingtonski Istraživački institut za politiku hrane je istupio sa mnogo skromnijom procenom kupljenog obradivog zemljišta u siromašnim zemljama od "samo" 15 do 20 miliona hektara.
        Masovne kupovine obradivog zemljišta mogle bi opet da se razmahnu ako cene hrane na svetskom tržištu ponovo počnu da rastu, upozorio je žan-Filip Odine, vršilac dužnosti direktora političkog odeljenja Medjunarodnog fonda UN za poljoprivredni razvoj (IFAD), napominjujći da i korišćenje useva za proizvodnju biogoriva doprinosi takvim kupovinama.
        Agencije UN su otpočele konsultacije sa vladama, privatnim sektorom, lokalnim stanovništvom i nezavisnim ekspertima, o izradi globalnih smernica o upravljanju zemljištem. Po mišljenju eksperata, biće potrebno najmanje dve godine da bi se razradio set neobavezujućih propisa u ovoj oblasti. 

Izvor: Autor poljopartner